Kada početi sa odvikavanjem od pelena: znaci spremnosti i kako vrtić i dom mogu da sarađuju

„Kada da počnemo sa odvikavanjem od pelena?“ jedno je od pitanja koja roditelji mališana najčešće pretražuju, i to s razlogom. Ako počnete prerano, sve može da se pretvori u nedelje frustracije. Ako sačekate prave znake, mnoga deca nauče iznenađujuće brzo. Za decu koja idu u vrtić postoji još jedan ključni sastojak: roditelji i vaspitači koji rade zajedno, sa istim pristupom.

Kada početi sa odvikavanjem od pelena

Ne postoji jedan savršen uzrast. Mnoga deca pokazuju znake spremnosti negde između 18 meseci i tri godine, a većina nauči da koristi toalet tokom dana između druge i treće godine. Neka su spremna ranije, neka kasnije, i oba slučaja su potpuno normalna. Spremnost je mnogo važnija od kalendara.

Znaci da je vaše dete možda spremno

• Ostaje suvo oko dva sata zaredom ili se budi suvo posle dnevnog spavanja
• Pokazuje interesovanje za toalet ili za ono što rade starija deca i odrasli
• Rečima ili gestovima vam pokazuje kada mu je pelena mokra ili prljava, ili da mora u toalet
• Deluje kao da mu smeta mokra ili prljava pelena
• Može da prati jednostavna uputstva, poput „Hajde da idemo u kupatilo“
• Može da spusti i podigne pantalone uz malo pomoći

Ako vaše dete pokazuje nekoliko ovih znakova, možda je dobro vreme da počnete. Ako se snažno opire, sasvim je u redu da napravite pauzu od nekoliko nedelja i pokušate ponovo.

Izbor pristupa

Porodice obično prate jedan od dva osnovna pristupa:

• Postepeno odvikavanje koje vodi dete: dete se polako upoznaje sa nošom, sedi na nju u redovnim intervalima i prestaje da nosi pelene kada pokaže stalan uspeh.
• Intenzivne metode: roditelji odvoje nekoliko dana, često produženi vikend, da bi se u potpunosti posvetili odvikavanju, obično prelazeći direktno sa pelena na gaćice.

Oba mogu da funkcionišu. Najbolji metod je onaj koji vaša porodica može dosledno da primenjuje i koji vrtić vašeg deteta može da podrži.

Praktični saveti koji pomažu

• Čitajte zajedno knjige o noši. Slikovnice o korišćenju toaleta čine ideju poznatom i zabavnom i pre nego što počnete.
• Birajte praktičnu odeću. Lastiš u struku je mnogo lakši za male ruke od dugmadi, rajsferšlusa ili bodija.
• Uspostavite rutinu. Ponudite nošu posle buđenja, posle obroka, pre izlaska i pre dnevnog i noćnog spavanja.
• Hvalite trud, ne samo uspeh. „Seo si na nošu, bravo!“ održava motivaciju visokom.
• Ostanite mirni kada se desi nezgoda. Nezgode su deo učenja. Očistite bez drame i bez kažnjavanja.
• Očekujte da noć dođe kasnije. Da dete ostane suvo tokom noći često traje mnogo duže nego tokom dana.

Kako da funkcioniše između doma i vrtića

Deca najbolje uče kada su rutina, reči i očekivanja isti na oba mesta. Pre nego što počnete:

• Razgovarajte sa vaspitačima svog deteta. Recite im kada planirate da počnete i koji pristup koristite. Pitajte kako podržavaju odvikavanje od pelena u grupi.
• Dogovorite se oko reči i rutina. Koristite iste reči za toalet i isto vreme za odlazak u toalet.
• Pošaljite dovoljno rezervne odeće, označene imenom deteta, uključujući čarape i obuću.
• Delite napredak svakog dana. Kada znaju kako je prošao dan u vrtiću, roditeljima je lakše da nastave rutinu uveče i vikendom.

Vrtić zapravo može biti velika pomoć. Kada vide drugare kako koriste toalet, mnoga mala deca dobijaju snažnu motivaciju.

Uz kidsday, vaspitači mogu da beleže toaletnu rutinu svakog deteta tokom dana, a roditelji je vide u aplikaciji. Lako je uočiti obrasce, na primer doba dana kada se dešavaju nezgode, i zajedno prilagoditi rutinu.

A šta ako dođe do vraćanja unazad?

Vraćanje unazad je često, naročito tokom velikih promena kao što su dolazak brata ili sestre, selidba, prelazak u novu grupu ili bolest. Vratite se osnovama bez pritiska, održavajte stabilnu rutinu i napredak se obično vraća. Ako vaše dete oseća bol pri korišćenju toaleta, ima česte nezgode nakon što je dugo bilo potpuno bez pelena ili ima uporan zatvor, razgovarajte sa pedijatrom.

Završne misli

Odvikavanje od pelena je velika prekretnica, ali ne mora da bude borba. Sačekajte znake spremnosti, izaberite pristup kojeg možete da se držite i blisko sarađujte sa vaspitačima svog deteta. Uz strpljenje i doslednost, vaše dete će uspeti.