Supervizija vaspitača u vrtiću: kako voditi kratke i korisne individualne razgovore sa zaposlenima

Većina direktora vrtića razgovara sa vaspitačima svakog dana, a ipak mnogi vaspitači kažu da ih niko zaista ne pita kako su. Razgovori se vode u hodniku, dok roditelji preuzimaju decu ili usred pune grupe, i gotovo uvek se tiču sledećeg zadatka, a ne osobe koja ga obavlja.

Redovni individualni razgovori (supervizija) popunjavaju tu prazninu. To je kratak, unapred zakazan razgovor direktora ili koordinatora grupe sa jednim vaspitačem, na svakih nekoliko nedelja, u kome razgovarate o deci, o tome kako se vaspitač oseća, o njegovom radu i o svemu što ga brine. Kada se dobro vode, ovi razgovori grade poverenje, pomažu da se mali problemi uoče na vreme i da dobri vaspitači ostanu. Ovaj vodič pokazuje kako da supervizija bude kratka, redovna i zaista korisna.

Šta je supervizija zaposlenih (a šta nije)

Supervizija je podržavajući, dvosmeran razgovor. Nije ocenjivanje rada, disciplinski razgovor niti brza provera „kako ide“. Ta razlika je važna, jer će vaspitači otvoreno govoriti samo ako znaju da je taj sastanak bezbedno mesto da iznesu svoje brige.

• Supervizija: redovna, okrenuta budućnosti, usmerena na podršku, dobrobit, decu o kojoj vaspitač brine i njegov profesionalni razvoj.
• Ocenjivanje rada: jednom ili dvaput godišnje, formalni osvrt na ciljeve i rezultate.
• Sastanak kolektiva: ceo tim, zajedničke informacije i odluke.

Kada su ovi formati odvojeni, svaki od njih bolje funkcioniše. Ako se tokom supervizije pojavi ozbiljan problem u radu, zabeležite ga i zakažite poseban sastanak za njega.

Koliko često i koliko dugo

• Učestalost: na svakih četiri do šest nedelja za većinu vaspitača, češće za nove zaposlene u prvim mesecima ili za one koji prolaze kroz težak period.
• Trajanje: 30 do 45 minuta je obično dovoljno. Kraći sastanak koji se redovno održava bolji je od dugog koji se stalno otkazuje.
• Prostor: mirna prostorija daleko od dece, uz unapred organizovanu zamenu u grupi, kako vaspitač ne bi stalno gledao na sat.
• Zakažite unapred: na kraju svakog razgovora upišite sledeći termin u kalendar i čuvajte ga kao svaki drugi važan sastanak.

Jednostavan plan supervizije

Ista struktura svaki put pomaže vama oboma da se pripremite i čini da sastanak deluje predvidivo, a ne stresno.

1. Uvod i kako se vaspitač oseća (5 minuta)

Počnite od osobe, a ne od posla. Pitajte kako se trenutno oseća u svojoj ulozi i da li nešto van posla utiče na njegovu energiju. Više slušajte nego što govorite.

2. Osvrt na prethodni razgovor (5 minuta)

Pogledajte korake koje ste prošli put zajedno dogovorili. Šta se desilo, šta je pomoglo i šta je još otvoreno?

3. Deca (10 do 15 minuta)

Razgovarajte o deci u vaspitačevoj grupi: o napretku koji je primetio, o deci zbog koje je zabrinut, o ponašanju sa kojim se teško izlazi na kraj i o bilo kakvoj brizi za dobrobit deteta. Ovo je i pravi trenutak da podsetite na protokol za zaštitu dece u vašem vrtiću i kome se treba odmah obratiti ako nešto ne može da čeka sledeći razgovor.

4. Rad i razvoj (10 minuta)

Razgovarajte o tome šta dobro ide u radu, o jednoj stvari koju bi vaspitač želeo da unapredi i o obuci, hospitovanju ili mentorstvu koji bi mu pomogli.

5. Dogovori i sledeći termin (5 minuta)

Dogovorite dva ili tri jasna koraka, ko je zadužen za koji i do kada. Zakažite sledeći razgovor pre nego što izađete iz prostorije.

Dobra pitanja za superviziju

• Šta vam je dobro išlo od našeg poslednjeg razgovora?
• Koji deo dana vam je trenutno najteži?
• Da li u grupi postoji dete o kome mnogo razmišljate? Zašto?
• Da li ste primetili nešto u vezi sa dobrobiti ili bezbednošću nekog deteta što želite da podelite?
• Kako ide saradnja sa porodicama sa kojima najviše radite?
• Da li imate dovoljno vremena za posmatranje i planiranje?
• Kakav je timski rad u vašoj grupi? Da li vam je nešto potrebno od kolega?
• U čemu biste želeli da napredujete ovog polugodišta?
• Kakva podrška vam je potrebna od mene do našeg sledećeg razgovora?
• Da li postoji nešto što još niste imali priliku da kažete?

Ne morate svaki put da postavite sva pitanja. Izaberite nekoliko koja odgovaraju vaspitaču i trenutku i pustite da razgovor prati ono što je njemu važno.

Kako beležiti superviziju

Vodite kratku pisanu belešku sa svakog razgovora: datum, glavne teme, eventualne brige u vezi sa decom i dogovorene korake. Oboje treba da možete da je pročitate i složite se da je tačna. Beleške čuvajte bezbedno i ograničite pristup, jer mogu sadržati osetljive podatke o deci i zaposlenima.

• Pišite jednostavnim, činjeničnim jezikom.
• Odvojite činjenice (šta je viđeno ili rečeno) od mišljenja.
• Zabeležite svaku brigu za dobrobit deteta i preduzete mere, i odmah postupite po protokolu za zaštitu dece umesto da čekate sledeći razgovor.
• Donesite beleške na sledeći razgovor da se dogovori ne bi zaboravili.

Česte greške koje treba izbegavati

• Otkazivanje u poslednjem trenutku. Tako vaspitači dobijaju poruku da sastanak nije važan. Ako zaista morate da ga pomerite, održite ga iste nedelje.
• Pretvaranje razgovora u spisak zamerki. Povratnoj informaciji jeste mesto na superviziji, ali je uravnotežite priznanjem i stvarnom podrškom.
• Kada vi sve vreme govorite. Težite tome da vaspitač govori veći deo razgovora.
• Obećavanje onoga što ne možete da ispunite. Budite iskreni o tome šta možete da promenite i kada.
• Zaboravljanje dece. Dobrobit zaposlenih je važna, ali svaki razgovor treba da ima vremena i za decu.

Za kraj

Supervizija ne mora da bude komplikovana. Zaštićenih pola sata na svakih nekoliko nedelja, isti jednostavan plan, nekoliko dobrih pitanja i kratke pisane beleške dovoljni su da se vaspitači osećaju saslušano i da se brige uoče na vreme. Počnite od najnovijih zaposlenih, držite termine u kalendaru i gradite dalje. Vremenom redovna supervizija postaje jedan od najpraktičnijih načina da podržite svoj tim i decu o kojoj brine.